Moje dete

Zbog čega roditelji dolaze

Uglavnom zbog nečega što su sami primetili kod kuće:

• Grbi se za stolom i nad telefonom.
• Jedno rame stoji više od drugog.
• Stopalo se sleže ka unutra kad stoji bosonogo.
• Brzo se umori u hodu i traži da ga nosiš.
• Uveče se žali da ga bole noge.

To je ono što se vidi. Šta od toga nešto znači, a šta je normalno za taj uzrast, ne rešava se poređenjem sa fotografijama na internetu.

Prvi dolazak

Dete ne mora ništa da zna unapred i ne mora da se sprema.

1. Pričamo, ti i ja

   Šta si primetio, kada si primetio, i koliko dugo to traje.

2. Gledam dete kako stoji i kako hoda

   Bosonogo, po sali, bez ijednog aparata koji plaši.

3. Merim

   Ramena, kukove, stopala, i kako se leđa ponašaju kad se sagne.

4. Kažem ti šta vidim

   Pokažem ti na detetu, da vidiš i ti, a ne da mi veruješ na reč.

Traje čeka tvoj podatak. Ti si u sali celo vreme.

Ako je sve u redu

Dešava se, i nije retko. Onda ti to kažem, ne upisujem dete ni na kakve časove, i kažem ti na šta da obratiš pažnju u narednih godinu dana.

„Nema šta da se radi" je odgovor za koji si platio pregled, i vredi tačno koliko i svaki drugi. Meni je lakše da uzmem dete u grupu. Ali onda bih ti prodao nešto što ti ne treba, a od toga živi neko drugi, ne ja.

Ako ima šta da se radi

Ne zovemo to vežbanjem. Dete dođe, igra se, i kroz igru radi tačno ono što mu treba. Poligon, lopte, hodanje po liniji, stopala po nejednakoj podlozi. Za dete je to sat vremena zabave. Za mene je to plan.

Merimo dvaput, pa gledamo zajedno

Na prvom dolasku izmerimo i zapišemo. Posle šest nedelja izmerimo ponovo, iste stvari i na isti način, pa ti pokažem oba broja jedan pored drugog.

Ako se ništa nije pomerilo, videćeš to isto tako jasno kao i da jeste. Tako je pošteno, i tako obojica znamo da li ovo ima smisla nastaviti.

Uzrast

Od pet do četrnaest godina. Ispod pet se većina toga još sređuje sama i nema šta da se radi. Iznad četrnaest radimo isto što i sa odraslima.

Cena

Pregled deteta

čeka tvoj podatak

Jedan čas

čeka tvoj podatak